Земља против Венере

Венера и земља су планете у нашем Сунчевом систему, при чему је Венера друга најближа планета, а Земља трећа сунцу. Маса земље је око 1,23 пута већа од масе Венере.

Ближе сунцу, Венера је много топлија од Земље. Док је просечна температура на земљи око 14 ° Ц, на Венери је преко 460 ° Ц.



земљаВенераУвод (са Википедије) Земља је трећа планета са Сунца. Пета је највећа од осам планета Сунчевог система и највећа од земаљских планета (не-гасне планете) у Сунчевом систему по пречнику, маси и густини. Венера је друга најближа планети Сунцу и орбитира је на сваких 224.7 земаљских дана. Планета је добила име по Венери, римској богињи љубави. После Месеца, то је најсјајнији природни објекат на ноћном небу. Површина 510,072,000 км² [напомена 2] 148,940,000 км² земља (29,2%) 361,132,000 км² вода (70,8%) 4,60 × 108 км² (0,902 Земље) Запремина 1.0832073 × 1012 км3 9.38 × 1011 км³ (0.857 Земљина) Миса 5.9736 × 1024 кг 4.868 5 × 1024 кг (0.815 Земљи) Средња густина 5.5153 г / цм3 5.204 г / цм³ Екваторијална гравитација површине 9.780327 м / с² 0.99732 г 8,87 м / с 0,904 г Бекство брзине 11.186 км / с 10.46 км / с Изговор / /θ / / ˈВиːнәс / Придев Земаљски, терран, телурски, телурски, земаљски Венецијански или (ретко) цитерански, венеранијски Екваторијална брзина ротације 1.674,4 км / х (465,1 м / с) 6.52 км / х (1.81 м / с) Апхелион 152.097.701 км 1.0167103335 АУ 108.942.109 км 0.728 231 28 АУ Аксијални нагиб 23.439281 ° 177.3 ° Перихелион 147.098.074 км 0.9832898912 АУ 107.476.259 км 0.718 432 70 АУ Албедо 0.367 0,65 (геометријска) или 0,75 (веза) Полу-главна осовина 149.597.887,5 км 1.0000001124 АУ 108.208.930 км 0.723 332 АУ Ексцентричност 0.016710219 0.006 8 Површински притисак 101.3 кПа (МСЛ) 93 бара (9,3 МПа) Период бочне ротације (дневно време) 0.99726968 д 23х 56м 4.100с -243.018 5 земељских дана Орбитални период 365.256366 дана 1.0000175 год 224.700 69 дан 0,615 197 0 год 1,92 соларни дан Венере Просечна орбитална брзина 29.783 км / с 107.218 км / х 35.02 км / с Састав атмосфере 78,08% Азот (Н2) 20,95% Кисеоник (О2) 0,93% Аргон 0,038% Угљен диоксид Око 1% водене паре (зависи од климе) ~ 96,5% Угљен-диоксид ~ 3,5% Азот 0,015% Сумпор-диоксид 0,007% Аргон 0,002% Водена пара 0,001 7% Угљен-моноксид 0,001 2% Хелијум 0,000 7% Неонски траг Карбонил-сулфидни траг Хидроген-хлорид траг Водоник-флуорид Просечна температура на површини 287 К, 14 ° Ц 735 К, 461.85 ° Ц Нагиб 1 ° 34'43,3 "до непроменљиве равни 3.394 71 ° до еклиптике 3,86 ° до Сунчевог екватора 2,19 ° до непроменљиве равни Дужина узлазног чвора 348.73936 ° 76.670. 69 ° Аргумент перихелиона 114.20783 ° 54.852 29 ° Сателити 1 (Месец) Ниједан Средњи радијус 6.371,0 км 6.051,8 ± 1.0 км (0.9499 Земље) Смјер изласка и заласка Сунца Сунце излази на истоку и залази на западу Сунце излази на западу и залази на истоку Становништво Тренутно усељив; Међутим, ниво угљен диоксида расте. Непримјењиво због екстремно високог атмосферског притиска, екстремне врућине, недостатка воде и атмосфере састављене првенствено од угљендиоксида. Загађење Високо загађење угљен-диоксидом непрестано повећава глобалне температуре А.К.А. Глобално загревање, хемијско и радијационо загађење такође су у порасту. Без вештачког загађења: Међутим, због високог нивоа угљен-диоксида у атмосфери ефекат стаклене баште узрокује да просечне температуре буду топлије од Меркурових.

Референце

  • Земља - Википедиа
  • Венера - Википедиа