Разлика између Лоцкеа и Хоббеса

Јохн Лоцке и Тхомас Хоббес били су познати као теоретичари друштвених уговора као и теоретичари природног права. Међутим, обојица су потпуно различита с обзиром на своје стајалиште и закључке у неколико закона природе. Тхомас Хоббес био је енглески филозоф из Малмесбурија. Постао је познат када је његова књига "Левијатан" поставила темеље западне политичке филозофије. Хоббес је признање добио у неколико области; био је првак апсолутизма за суверена, али је увелико допринео и многим другим предметима, укључујући етику, геометрију, физику гасова, теологију, па чак и политологију.

Јохн Лоцке је, с друге стране, сковао оца либерализма. Био је један од најутицајнијих мислилаца просветитељства и показао се као сјајни енглески филозоф и лекар. Уз то, био је један од првих неколико емпиричара у Британији. Чак је увелико допринео америчкој декларацији о независности, усредсређујући се на класични републиканизам и либералну теорију. Јохн Лоцке је стекао образовање у престижној институцији у Лондону - Вестминстер Сцхоол. Једном када је тамо завршио студије, прихваћен је у Цхрист Цхурцх у Окфорду. Међутим, није био задовољан студентима универзитета; био је више у делима Ренеа Десцартеса. Такође му је представљена медицина и био је у стању да стекне титулу медицине на Окфорду.

Образовање Тхомаса Хоббеса било је другачије. Студирао је у Вестпорт Цхурцх када је имао четири године. Након тога, ушао је у Малмесбури Сцхоол и чак добио прилику да похађа приватну школу коју је водио Роберт Латимер. Његови школски записи су били импресивни, па је своје образовање наставио у Магдален Халу, уско повезано са Хертфорд Цоллегеом у Окфорду. Хоббеса није много занимало школско учење, па је одлучио да има свој наставни план и програм. Тек 1608. успео је да стекне диплому.

Обе особе су имале различите ставове о различитим питањима. Један пример је питање људске природе. Према Лоцкеу, човек је по природи друштвена животиња. Хоббес, међутим, мисли другачије. Не сматра човјека друштвеном животињом; сматра да друштво не би ни постојало.

Када је у питању питање природе, Лоцке је вјеровао да су у том стању мушкарци обично вјерни својој ријечи и испуњавају своје обавезе. Америчке границе и Солданију користио је као своје примере појединаца у стању природе; показали су да мир и имовинска права могу складно постојати. Иако би се у неким местима и временима могли појавити насилни сукоби, углавном су могли бити решени на миран начин. Хоббес је, са друге стране, у краткој изјави јасно изнио своје стајалиште о стању природе; рекао је да не постоји друштво које нема стални страх и опасност од насилне смрти; у таквом стању живот човека био би лош, бруталан, кратак и гадан.

Надаље, стајалиште о друштвеном уговору различито је у Лоцкеовим и Хоббесовим филозофијама. Лоцке је вјеровао да имамо право на живот, као и право на праведну и непристрасну заштиту наше имовине. Свако кршење друштвеног уговора могло би довести до ратног стања са његовим сународницима. Супротно томе, Хоббес је веровао да ако једноставно учините оно што вам се каже, на сигурном сте. Нећете прекршити социјални уговор јер немате право на побуну.

Резиме:

1. Лоцке и Хоббес били су теоретичари друштвеног уговора и теоретичари природног права.
2. Два филозофа имала су различиту образовну позадину. Хоббес је био познати енглески филозоф из Малмесбурија. Са друге стране, Лоцке је био познати лекар са Универзитета Окфорд.
3. Што се тиче људске природе - према Лоцкеу, тај човек је друштвена животиња. Према Хоббесу, човјек није друштвена животиња.
4. Што се тиче стања природе - према Лоцкеу, човек је веран својим обавезама и речима. Према Хоббесу, живот човека био би лош и бруталан у друштву са сталним страхом и опасностима.
5. Што се тиче социјалног уговора - према Лоцкеу, човек има право на живот и праведну и непристрасну заштиту. Према Хоббесу, ако човјек једноставно уради оно што му се каже, на сигурном је.