Која је разлика између спољног и унутрашњег слоја коже?

Слојеви коже

Спољни слој насупрот унутрашњем слоју коже

Кожа је највећи орган људског тела и то је невероватна чињеница. Кожа је присутна по целом телу и делује као заштитни омотач за осетљиве унутрашње органе против агенса из окружења попут ветра, сунца, воде итд. Кожа је састављена од три слоја споља ка унутра - епидерме, дермиса и хиподермиса.

Епидерма је најудаљенији слој коже и врло се разликује у односу на унутрашњи слој који се назива дермис. Епидерма је чврст слој коже јер је она непрекидно изложена траумама околине. Епидерма нема крвне судове и састоји се од многих слојева наслаганих један изнад другог. Састоји се од кератиноцита, меланоцита и других ћелија. Меланоцити присутни у овом слоју дају кожи боју коју видимо. Поврхина се храни дифузним кисеоником из околине, а дермис се храни крвним судовима који га снабдевају. Дермис је препун крвних судова који га снабдевају кисеоником и богат је опскрбом нервима. Дермис је препун везивних ткива која пружају ефекат ублажавања стреса и напора кожи.

У епидерми, од више слојева присутних, базални слој ћелија се дели под процесом званим митоза. Старије, мртве ћелије померају се према горе јер се испод њих формирају нове. Ове зреле ћелије су мртве и имају кератински протеин. Овим поступком се обнавља најудаљенији слој ћелија и како се старије, мртве ћелије одбацују, сваке три недеље се на врху формира потпуно нови слој. Овај процес обнављања и уклањања каменца (старе мртве ћелије замењене новим младим ћелијама) назива се кератинизацијом и одвија се искључиво у горњем слоју. Кератинизација помаже у заштити од штетних хемијских агенса као и одржавању оптималне количине воде у кожи. Такође уклања бактерије и друге организме даље од коже.

Дермис има потпуно различит скуп функција које треба да обавља. Дермис садржи фоликуле длаке, знојне жлезде, крвне судове, лимфне судове, апокрине (мирисне) жлезде и лојне жлезде. Скоро половина садржаја телесне масти постоји у овом слоју. Изолира тело и тако помаже у регулисању температуре тела. Крвне жиле присутне у овом слоју проширују се када је телесна температура виша од нормалне и помаже расподјељивању тјелесне топлине у околишу да охлади температуру. Када температура језгре у телу падне испод нормалне, крвне жиле у дермису се уговоре како би спречиле губитак телесне топлоте и тако одржале температуру у језгри. Нервни завршеци у дермису помажу да се осети додир, бол и притисак који нису одлика слоја епидерме. Епидерма је видљива спољашња кожа коју видимо док је дермис унутрашњи слој коже који нам помаже да осетимо додир и бол. У дермису се налазе густа еластинска влакна која пружају кожи еластичност и чврстоћу. На основу присуства ових еластинских влакана може се осетити притисак притиска на кожи. Мастило се урезало у кожу током процеса тетовирања присутно је у слоју дермиса, као и стрије. Ови трагови остају доживотни јер су дубоко седећи у дермису.

Резиме: Епидерма је чврст, спољашњи слој коже који мора да штити кожу од спољашњих агенаса, а дермис је најдубљи слој који штити кожу од температурних промена, делује као изолација тела и даје осећаје додира, бола и притиска.