Разлика између грипа и грипа

Грипа је позната и као грип и понекад се греши код обичних прехлада јер утиче на респираторни систем и симптоми су прилично слични. Заразити се вирусом грипа далеко се разликује од болести заједничке прехладе током нечијег животног века. Имати прехладу у основи је нормална појава коју искуси већина нас. Ово је показатељ здравог имунолошког система особе.

Човјеков урођени имуни одговор иницијално се активира у присуству вируса у тијелу. Циљ му је да обузда вирус и спречи га ширење. Након тога следи адаптивни имуни одговор да се очисти вирус који изазове инфекцију. Обично се ово стање може решити кућним лековима попут терапије водом и лековима без рецепта (што није препоручљиво учинити). Посматрање добре праксе здравих навика игра важну улогу у опоравку особе.

Не постоји разлика између грипа и грипа

Вирус грипа изазива грип. То је заразна респираторна болест која се може пренети ваздухом и капљицама, због неетичног кашља и кихања од заражене особе или удисањем ваздуха заражених вирусом..

Уобичајени знакови грипа (грипа) укључују цурење из носа, кашаљ, грлобољу, главобољу, бол у мишићима, повраћање и дијареју (уобичајене код деце) и врућицу (обично високог степена). Већина вируса грипа је прилично агресивна и може бити смртоносна. Може доћи до озбиљних компликација опасних по живот када се имуни систем особе саботира. Људи који су ослабљени и са хроничним болестима као што су плућа, рак и ХИВ инфекција су у највећем ризику од инфекције грипом.

Инвазија вируса грипа обично почиње на горњим дисајним путевима и може продријети дубље у плућа. Бронхитис и пнеумонија спадају у озбиљне компликације од инфекције грипом због којих може бити потребна хоспитализација. Поред овога, постоје неке студије које су доказале да антивирусни лекови имају моћ у борби против вируса грипа у првих 24 до 48 сати појаве клиничких симптома.

За заштиту, вакцина против грипа (широка грипа) се широко препоручује за смањење смртних случајева повезаних са болешћу (морбидитет и смртност) од специфичних сојева вируса грипа. Даје се ињекцијом или спрејом за нос. Међутим, вакцина не даје човеку доживотни имунитет против вируса грипа. Даје се једном годишње како би се држао подаље од вируса грипа.

Грипа се добија у антигеним типовима А, Б и Ц

Вирус грипа типа А даље је подељен на подтипове који се односе на његове варијације. Варијације вируса називају серотипови, док грипе Б и Ц имају само један серотип. Серотипови су класификовани у зависности од специфичних реакција антитела и антигена вируса. Основа је присуство протеина на површини вируса. ХА-хемаглутинин и НА-неураминидаза) су гликопротеини, који сачињавају спољну структуру вируса. Број праћен словима Х и Н представља број садржаја протеина у подтиповима сваког вируса.

Водене птице су најдраже резервоар већине вируса грипе А за који се зна да узрокује птичји грип, који може бити низак или високо патоген на основу вирусне активности и његове способности изазивања болести.

Подтипови вируса грипе имају врло јединствену карактеристику са различитим генетским и антигеним разликама. То значи да неки вирус грипа може заразити само птице и животиње (на пример. Х7Н7 код коња, Х7Н10 код слепих мишева и Х3Н8 код коња и паса), неки могу заразити људе, попут Х1Н1 и Х3Н2 који су уобичајени узрочници грипа који је тренутно у општој циркулацији међу људима, а неки могу заразити и једно и друго. Мутација вируса грипе А која је високо патогена намеће сталну претњу избијањем пандемије.

Вирус грипа типа Б инфицира само људе (и печате). Познато је да се вирус развија спорије, ређе је од грипа А. Не постоје идентификовани случајеви пандемије изазване вирусом грипа Б..

Вирус грипа типа Ц, за разлику од грипа А, нема резервоар животиња. Ова врста вируса ретко погађа људе и нису познати случајеви епидемије или епидемије пандемије.